Pariz (4). Normalno, najpre smo se zaputili prema slici "Mona Liza". Ma realno, nije mi nešto bilo stalo da je vidim u tolikom moru eksponata i još lepših drugih slika, ali nisam sebi mogao da dozvolim situaciju da smo bili u Luvru, a nismo videli baš nju. Desilo nam se to već sa Egiptom, gde nismo videli piramide i, s obzirom na tamošnju političku situaciju, izgleda da ih nikad više nećemo ni videti.

Pariz (3). Ono što mi je odmah privuklo pažnju, osim nenormalnog "krkljanca", bili su trubači... Još iz daljine sam ih čuo, pa mi se na trenutak učinilo da, bez obzira na dug put koji smo prešli, ipak nismo daleko odmakli od Balkana. Razlika između pariskih i balkanskih trubača je to što ovi nisu bili Cigani (što im samo po sebi nije ni prednost, a ni mana) i to što nisu svirali etno, nego (ni manje ni više) Beach Boys-e!

Novembar. Ovaj mesec me svake godine maksimalno umrtvi. Žalim što ne mogu kao medved da utonem u zimski san i probudim se na proleće... Ipak, imali smo i nešto važno u novembru: 10-godišnjicu braka! Nemam pojma kad je to pre proletelo! Proslavili smo je uz prigodnu večeru...

Pariz (2). I opet je, kao i kada smo prvi put boravili u njemu, vreme bilo fantastično. Uostalom, sve je bilo fantastično! I ova dva dana koliko smo ostali, dugo ćemo pamtiti, jer nam je baš sve bilo potaman. U Beču je sve na svom mestu, ali to ne znači da tamo vlada nekakva sterilna atmosfera. Sve je puno života, ali rekao bih i opuštenosti, čak i hedonizma... Čini se da ljudi koji čine taj grad (što oni koji žive u njemu, što oni koji ga posećuju) umeju da uživaju u životu.

Pariz (1). Ipak, za mene je dovoljno bilo samo da pomislim na Serž Gensbura, Odri Tatu, Luvr, Žandarma iz Sen Tropea, Emila Zolu, Alena Delona, Romana Polanskog, Mulen Ruž i takav zid bi se isprečio između mene i stvarnosti da svi unapred formirani stavovi nisu nikako mogli biti poljuljani... A šta tek reći za Čudesnu sudbinu Amelije Pulen, Katrin Denev, Zaz, Senu, Mano Negru, Vanesu Paradi, Žilijet Binoš, Ajfelovu Kulu, Klod Leluša?

Dubrovnik 2011. Nije loše, tokom hladnih jesenjih dana, podsetiti se lepih momenata sa letovanja... Postavio sam 50 fotografija iz Dubrovnika u kome smo boravili tokom jula ove godine. Sve je, na sreću, bilo kako treba i ovaj put... I vreme, i zdravlje i putovanje. Najviše dilema bilo je sa vremenom, ali tek na dan našeg polaska, kao da je došlo pravo leto i tako je ostalo do poslednjeg dana.

Pariz 2011. Snovi se ostvaruju! Pariz nas je osvojio i vreme provedeno u njemu ostaće zauvek urezano negde u nama. U jednom momentu bili smo na vrhu Ajfelove kule, u drugom u Luvru, u trećem smo krstarili Senom... Versaj, Trijumfalna kapija, Trg Konkord, Avenija Šanzelize... Diznilend je samo potvrdio bajkovit utisak koji je ovaj divan grad na nas ostavio.