Poslednjih nekoliko meseci Lidija je često znala da mi postavi sledeće pitanje: -A kada ćemo krstiti našu Marinu ? ili -Da krstimo našu bebu idućeg meseca ? Ja sam znao da je to stvar koja se mora "odraditi", ali je i pored toga moj odgovor najčešće glasio: -Ma čekaj malo, imamo sad preča posla... I zaista smo imali važnija posla u zadnje vreme, ali problem je u tome što je meni sve drugo bilo bitnije i odlazak u crkvu verovatno nikada nebi stigao na red...
        Znajući moju prirodu i omiljene mi devize ("Lako ćemo" i "Ima vremena...") Lidija, sasvim iznenada uzima stvar u svoje ruke... Izvijava popove po crkvi, pregovara, dogovara se sa njima, i najzad me obaveštava: -Krštenje je u nedelju u 11.45 !
        Morate priznati da je baš čudna satnica, ali to je zato što su svi termini popunjeni i mi smo, bukvalno, upali između 2 krštenja... Prva misao koja mi je pala na pamet bila je: -Odlično, pop će morati drastično da ubrza proceduru da bi stigao sve da obavi. I zaista je bilo tako... Pop, ne samo da je na preskok izgovarao onaj svoj tekst, već je i izbacio ono kruženje sa svećama i još po nešto... Naša kuma Milenka (izveštivši se na mnogim događanjima ovog tipa) i sama je doprinela da sve teče maksimalno brzo...
        Jedino sam ja malo ubrljao stvar... Znate ono kad se sve završi, pa morate popu da date osnovne podatke o sebi... E, ja nisam znao šta mi je žena po zanimanju... Olakšavajuća okolnost mi je da, verovatno, ne zna ni ona sama, barem dok ne položi taj famozni poslednji ispit na fakultetu...
        Pošto smo obavili crkvu, preostao je onaj drugi (mnogo zanimljiviji) deo... Sa jelom i pićem mnogo se bolje snalazim i u takvim situacijama naglo mi se popravlja raspoloženje... Rakijica, ćevap, pivce, batačić, šniclica, vince...

        Ah kako je lepo živeti !!!