26.03.03.

SASVIM OBIČAN PROLEĆNI DAN         Znate li koliko u Vojvodini traje proleće? -...Otprilike nedelju dana. Tako je bilo ovih poslednjih godina, a po svemu sudeći, ni ova neće biti izuzetak.         Prilično neobična stvar... Prethodni dan se smrzavate na nekih par stepeni ispod nule, oblačite neke silne džempere, jakne, a već sutradan ništa od toga vam nije potrebno. To traje nedelju - dve, a onda sledi novo razgolićavanje... Svi pre- lazimo na kratke rukave!         Upravo to se sada dešava kod nas. Posle neviđeno duge, hladne i snegovite zime, sasvim iznenada desilo se proleće. Ne sećam se da sam ga ikada bio toliko željan kao sada. I vi biste bili da ne vidite sunce više od mesec dana, nego samo maglu i oblake... Bilo, pa prošlo.         I šta vam ja tu imam više pričati... Opseda me klasično prolećno optimisti- čko raspoloženje. Da nisam oženjen, sada bih se zaljubio (ovu izjavu prihvatite uslovno, jer sve ovo prolazi kroz oštru Lidijinu cenzuru). Ehhh... tako je to kod nas "friško" oženjenih.                                                *******         Moja želja da ove stranice promene izgled na bolje, izgleda da će konačno biti ostvarena. Uskoro nabavljam digitalni foto aparat i već mi se hiljadu suludih ideja mota po glavi... Slike često govore više od bilo kakvih reči. Ali da ne pričam previše... videćete sve uskoro (možda me jedino spreče ograničavajućih 20 MB na serveru).         ...Sada moram da prekinem jer me Teodora gađa gumenom igračkicom i viče ta-ta-ta-taaaaaaa uz izraz lica koji kaže: Zašto opet nemaš vremena za mene?