Piramida je zapravo bila - Eventhotel Pyramide Hotel i činjenica da ćemo odsesti u njemu izazvala je veliku radost kod par dečaka i devojčica na prednjim sedištima autobusa. Ali i nama je bilo drago... Hotel je bio dosta iznad proseka u odnosu na ono što smo navikli od naših agencija kada su kratke ekskurzije u pitanju. Zahvaljujući tome, umesto da legnem u krevet posle tuširanja i utonem u san, odlučio sam se za ponoćno tumaranje po holu objekta. Sve je vrvelo od španskih i italijanskih tinejdžera, ali i ljudi iz naše grupe. Pilo se pivo i bilo je veselo. Čak sam bio i pomalo ljubomoran dok sam gledao evropske klince kako bezbrižno "cirkulišu", a meni u njihovim godinama sve ekskurzije propadoše zbog rata...
        Doručak je bio fenomenalan. Nema čega nije bilo na tom švedskom stolu, ali najveći problem je bio sa vremenom. Nismo ga imali dovoljno da bih uživao u svim tim đakonijama koliko sam planirao, a realno mogao sam za stolom provesti i čitavo pre podne. Možda je i bolje što smo morali tako rano u obilazak... Zbog linije, naravno...
        Uživali smo u palati Belvedere, Šenbrun, u šetnji gradom u kome su se dešavale brojne manifestacije i zanimljivosti jer su u toku bili (da ih tako nazovem u slobodnom prevodu) "Dani proleća". Sve je snimala televizija (ORF), a ulicama je odjekivala najrazličitija muzika, uz prisustvo brojnih maskiranih likova koji su zabavljali ne samo decu, već i sve ostale radoznale prolaznike. Za malo smo čak zakasnili i na koncert Bečkih dečaka... Stigli smo na sam kraj nastupa. Ustvari, nisam siguran da su to bili oni, ali dečaci su, iz Beča su, pa ko bi ih znao... Valjda nemaju neke kopije, barem u Beču ne bi trebalo... Informacija da će uveče (kada mi već uveliko budemo na putu za Budimpeštu) nastupati i Lu Rid nije me baš oduševila. Ustvari, nije me oduševilo to što nećemo prisustvovati njegovom koncertu... Zbog čega kada negde odeš toliko dobrih stvari moraš da propustiš? (uključujući i deo gore pomenutog doručka).
        Iako smo već bili u autobusu i odlazili iz ovog divnog grada, osećaj zadovoljstva nije nas napuštao. Zaista je imalo šta da se vidi. Jedino je šteta što nisu dali da se fotografiše u palati Šenbrun. Možete li zamisliti kakva je tamo raskoš i lepota? Kakvi su to hodnici, sobe, balske dvorane... Dovoljno je reći da je to bio letnjikovac Habsburgovaca, da najviše podseća na francuski Versaj i sve je jasno...
        Najnovija vest koju smo dobili, u već mračnom autobusu na putu za mađarsku prestonicu, je da nećemo odsesti u hotelu u kome smo bili prvu noć. Kažu biće bolji i bliži centru... -Hajde, da vidimo i to čudo, reče Lidija, zevnu i ponovo utone u san...