Već mi je prešlo u naviku da na ovim stranicama, krajem svake godine, pišem o onome što bih voleo da se desi sledeće. Da stvar bude zanimljvija, većina onoga što poželim, zaista se i dogodi... Najverovatnije zbog toga što sam skroman, a želje realne... Ne znam...
        Posle ovakvog uvoda, sasvim logično, nameće se sledeće pitanje: -Šta bih ja to voleo da mi se desi u 2007. godini? Odgovor je više nego jednostavan... Osim sreće, zdravlja i sličnih konstanti, želim još samo tri sitne, male, majušne stvarčice:
        1. Da se Lidija zaposli u struci
        2. ADSL
        3. Put u Italiju
        Ipak, kad malo bolje razmislim, i ovde su bar dve više nego "ziceraške" želje...
        Lidija je ove godine obavila veliki posao završivši fakultet, i potpuno je normalno da sada to pokuša i da realizuje u praksi. Šta će od svega biti ne znam... Dece je sve manje, a učiteljica sve više...
        Što se ADSL-a tiče, situacija je jasna... Prijavio sam se i velike su šanse da ga i dobijem na proleće. Druga je stvar što ja u to ni sada ne mogu da poverujem, i što mi i dalje ta priča zvuči nekako bajkovito. "Mile u svetskom multimedijalnom carstvu"... Ha-ha-ha... Čista naučna fantastika!
        Međutim, put u Italiju gotovo je neizbežan u sledećoj godini... "Trst-Venecija-Verona-Padova" - kako to dobro zvuči! Lidija i ja smo na spisku, a prva rata već je uplaćena... Zašto baš Italija? Odgovor je najjednostavniji moguć: -Zbog Paola Rosija, Tota Kutunja, Monike Beluči, Albe Parieti, zbog Franka Barezija, Bernarda Bertolučija, Adriana Ćelentana, Paola Pazolinija... Idem zbog Dina Menegina, Đane Nanini, Alda Mora, Roberta Beninjija, Valerije Marini... Samo moram vam još nešto reći... Ni Moana Poci nije za potcenjivanje... Naprotiv!