|
Čini
mi se da bi najpoštenije bilo da odmah sebi
olakšam dušu, kako bih kasnije bio smireniji,
opušteniji i u pisanju realniji... Znači,
sledi pljuvanje...
Kao
prvo, moram da kažem da nas niko nije vukao
za uši i terao da idemo u Čanj. Sami smo
to odlučili... Tročlana Porodična vlada
u  sastavu:
Lidija, moja malenkost i posmatrač - predstavnik
dece (Teodora) odlučila je da u 2007. godini
"skreše" izdvajanja za turizam.
Odluka je bila jednoglasna (bez obzira na
to što je posmatrač delovao pomalo zbunjeno).
U skladu sa tim, usledile su i kasnije aktivnosti...
Uklapanje u planirani budžet bilo je dugo
i bolno, uz nužno napuštanje ustaljenih
principa. Posle 1001-og kompromisa, rešenje
je bilo na vidiku - "Vila Babović"
Čanj! Sve smo na vreme rezervisali, uplatili,
pa čak 
pridobili i kumu sa dečkom da krene sa nama.
Ostalo nam je još samo bilo da dočekamo
taj famozni 18. avgust.
Putovanje
je prošlo super. Išli smo vozom sa spavaćim
kolima, tako da smo se baš fino naspavali.
Ujutru, kada smo se probudili, skoro da
smo bili na odredištu. Lepo... Ali ono što
je usledilo nije baš bilo lepo... Već
pri prvom prolasku kroz Čanj (sa taksijem)
postalo nam je jasno gde smo došli. Bilo
je prljavo, prepuno automobila, a bez ičega
što bi upućivalo na to da je ovde nekakvo
turističko mesto... Pokušao
sam da potisnem taj prvi utisak... Stigli
smo u privatni hotel "Vila  Babović"
i smestili se. Ovde je, pak, sve delovalo
korektno... Novo, čisto, baš onako kako
sam i očekivao. Ništa luksuzno, ali ipak
sasvim solidno...
Posle
raspakivanja, tuširanja i kratkotrajnog
odmora, došlo je vreme da upoznamo Čanj
malo bolje. Krenuli smo na plažu... Od tada,
pa do kraja, tu sam plažu od milja zvao
"auto pijaca sa izlazom na more".
Sa onoliko automobila koji su bili parkirani
na njenom početku i nije  zasluživala
lepše ime... Što je najgore, svuda okolo
je bilo đubre. Što na samoj plaži (?!),
što u kontejnerima pored. Naravno oni su
bili otvoreni, a smeća je bilo svuda oko
njih...
Sledeća
katastrofalna stvar je bila nedostatak pešačke
zone. Glavno "šetalište" je auto
cesta. Divno za mlade bračne parove sa malom
decom...Ha-ha... Prilikom šetnje, svakih
5 sekundi smo se sklanjali nekom četvorotočkašu.
Pošto je bilo i delova koji nisu asfaltirani,
sasvim normalno je bilo da nas neki od njih
"počasti" povećim oblakom prašine...
Fuj!!! *Klikom na postavljene sličice
dobićete punu veličinu istih,
kako biste što jasnije videli
ono o čemu pišem
|
