|
Tek smo se na Kraljičinoj plaži (do koje se stiže jedino brodićima) osećali kao na moru... Voda je bila prozirna, priroda savršena, a okolina čista. Nije bilo gužve. Milina! Legneš, zatvoriš oči i uživaš u tišini. Mir bi, tek povremeno, remetili talasi i pokoji galeb u potrazi za hranom... Bila je to naša mala oaza dobrog raspoloženja i pažljivo smo je  čuvali do poslednjeg dana.
Sunce je bilo jako i ubijalo je volju za bilo čim. Ubijalo je volju za životom... 45 C! Što je mnogo, mnogo je... Ne znam da li je bilo neprijatnije danju ili preko noći kada je trebalo spavati (soba nije bila klimatizovana). Ali neka... Ovo nam je bio dobar nauk...  Ubuduće, ili ćemo ići na godišnji odmor kako treba (bez glupavih kompromisa), ili ćemo sedeti kod kuće...
Uveče smo svežinu tražili šetajući pored mora i to (obavezno) u delu oko turističkog naselja "Biserna obala", jer su jedino tamo bili vidljivi tragovi civilizacije. Solidna muzika, mesto za šetnju, pokoji kafić... Malo drugačije nego na drugom kraju Čanja gde su  stariji "cepali kolce" po kafanama, a mladi "đipali" uz pornografsku (da!) muziku u "elitnoj" piceriji...
Možda sam ja i pregrub u ovim ocenama. Možda bih drugačije razmišljao da mi se redosled poslednjih putovanja malo drugačije posložio. Ne znam... Znam samo da sam iskren, i da sada tako mislim. Ipak, za mene veliko zadovoljstvo predstavlja svako putovanje i promena sredine, tako da i "čanjsku avanturu" pokušavam da opravdam posmatrajući je kroz tu prizmu...
|
