Kada smo čuli da se posredstvom naše agencije, iz Beograda, za Istanbul na put sprema 7 autobusa, obuzelo nas je blago razočaranje. Moji saputnici (šura Vlada i drug Pop) mislili su da se radi o klasičnoj "šverc turi"... Već smo se zamišljali u situaciji kako pokušavamo da sakupimo kvorum za neki od fakultativnih obilazaka, ali bezuspešno... Činilo nam se da ćemo biti jedini koji tamo idu da nešto vide...
        Srećom, prvi susret sa putnicima iz autobusa odagnao je sve naše strahove... Umesto grlatih baba sa velikim torbama, dočekale su nas (uglavnom) zgodne devojke sa digitalnim foto aparatima... Autobus je krenuo, a naši snovi su počeli da se ostvaruju...
        Put je bio težak, ponajviše zahvaljujući Bugarima koji su nas satima držali na granici. Kada god da dođete kod njih oni imaju nekakvu pauzu... Tada svi napuste svoja radna mesta i "udare" po kafi i rakijici... A kao ulaze Evropsku uniju ! Eh, kad ih vidim, uopšte mi se ne žuri u to društvo. Srećom, mene (nas) već odavno niko ništa ne pita...
        Kada smo (najzad) stigli u Istanbul, ovi iz agencije nas obaveštavaju da ćemo prvo (umesto u hotel) krenuti u panoramsko razgledanje... Na kraju razgledanja, prelazimo u azijski deo grada i uživamo u pogledu sa vidikovca koji se nalazi na jednom od nekoliko okolnih brežuljaka... Predivno !
        A šta reći o smeštaju ? Po meni, sasvim je O.K. Ni previše dobar, ni previše loš... "Otel Ayma" pružio je sve što nam je bilo neophodno (ležaj, kupatilo, frižider), ali i klimu i tv... Od obroka imali smo samo doručak u vidu "švedskog stola". To je praktično značilo da u neograničenim količinama možemo da konzumiramo salamu, viršle, sir, med, margarin, jaja, nekakve palačinke, salatu, čaj, kafu...
        Za mene je mnogo važnije bilo ono što nam je pružao sam Istanbul, koji je (već na prvi pogled) bio sušta suprotnost uređenim evropskim gradovima, ali ipak je imao "ono nešto" svoje... neodoljivo...

-nastaviće se-