|
Prvo
jutro u Istanbulu bilo je kišovito... Užas
! Moram priznati da nisam očekivao tako
nešto, ali šta da se radi... Obukli smo
jakne i krenuli u prvi obilazak grada. Pošto
je u planu bio odlazak u "Plavu
džamiju" (Sultanahmet camii) bio
sam uviđajan prema ostalima iz grupe i nazuo
nove, čiste, lepe i mirišljave čarape (naravno,
svi znate da se u
džamiju ne ulazi obuven). Dok smo pokušavali
da "uslikamo" bar nešto od prizora
koji nam se ukazivao, dosadne kišne kapi
vešto su pronalazile put do najskrivenijih
dubina naših foto aparata... Ubrzo su se
pojavili i Turci koji su za neke smešne
pare (od oko 50 dinara) nama jadnim, pokislim
turistima nudili kišobrane. Poslovno sa
njihove strane, nema šta... Na ulasku u
džamiju dobili smo kese u koje smo odložili
obuću, a zatim ih poneli sa sobom unutra.
Predivan prizor unutar objekta upotpunjavali
su, između ostalog, i savršeni tepisi, a
sve na radost naših umornih, bosih nogu...
U
međuvremenu kiša je prestala da pada, a
mi smo se kretali prema Topkapi palati
(Topkapi sarayi), koja je nekoliko vekova
bila sedište turskih sultana. Koliko sam
"ukapirao" njima nije ni malo
bilo 
loše. Imali su po 4 žene, harem i još kojekakve
ljubavnice, "baškarili" su se
u luksuzu, a ako bi im se bilo ko usprotivio
(bez imalo sentimentalnosti) skratili bi
ga za glavu... Od ostale "raje"
najbolje su prolazili raznorazni majstori
i umetnici koji su izrađivali svakojako
oružje, odeću, nakit i porcelan... Barem
nisu išli u rat u kojem je teško bilo sačuvati
glavu na ramenima... Kada je sultanima dojadila
ova palata izgradili su i preselili se u
novu - Dolmabahče (Dolma Bahce sarayi).
Ovi naši iz agencije tamo nas nisu vodili
(valjda da nam uštede koji euro).
Ali
zato smo bili u Svetoj Sofiji (Aya
Sofia). Sagradio ju je
Konstantin Veliki u 4.veku i ona je dugo
važila za najveću (hrišćansku) crkvu na
svetu. Nestašni Turci su joj u 15.veku dodali
minarete i time je pretvorili u džamiju,
a takođe su i po unutrašnjosti nešto brljali
i malterisali, kvareći sklad originalnih
hrišćanskih mozaika...
Na
kraju ovog putovanja kroz vekove shvatio
sam da me poprilično bole noge i poželeo
sam da prilegnem i odmorim se... Naravno
poželjno je bilo pojesti na brzinu neki
"doner" (giros) ili burek i sve
to zaliti pivom ("Efes pilsen").
Cene su baš pristupačne... Mnoge stvari
su čak jeftinije nego što su i u ovoj mrtvoj
Kuli... "Doner" je oko 0.6 eura
(50 din) !
Lagano
smo punili baterije za naredni sadržaj koji
je mnogo obećavao - "Tursko veče",
uz tradicionalne trbušne plesačice !
|
