Ovih dana me je uhvatilo nekakvo posebno raspoloženje. Nostalgično... Naravno, povod za to je okupljanje koje se desilo 14. juna u Subotici. 15 godina od kako je apsolvirala moja generacija na Ekonomskom fakultetu, jubilej je koji se morao obeležiti...
        Inače, ovo je bilo prvi put da sam se sa nekime "okupio", tj. obeležio godišnjicu. Učestvovao sam, doduše, u sakupljanju jednog svog razreda iz srednje škole, ali je to propalo (najverovatnije zbog toga što sam ja bio u organizaciji). Moje neiskustvo sa dešavanjima toga tipa zasigurno su razlog što me je sve ovo pomalo iznenadilo. Očekivao sam lep susret, ali dobio sam daleko više od toga... Dobio sam magično putovanje u prošlost bez upotrebe bilo kakve "vremenske mašine".
        Iz Kule je krenulo nas petoro. Staro dobro društvo je to. Nekada smo izlazili, učili, pili i imali lepe zajedničke trenutke... Išli smo mojim kolima i (logično) ja sam vozio. Za povratak sam, ipak, predložio malo drugačiji plan, a radni naziv mu je bio "Držite me što dalje od volana"...
        Okupljanje je bilo na fakultetu. Lepo... Ponovo sam unutra posle mnogo godina! Hteo sam, istina, i ranije (prilikom neobaveznih poseta Subotici) da uđem, ali sam odustajao. Valjda u strahu da mi se neki aktuelni student ne obrati rečima: -Šta je bre matori? Hol se činio manjim nego ranije, ali nije bio... Možda je to samo iluzija zbog toga što sam ja sada mnogo veći (tj. širi)? Novost je i prisustvo nekakvih plazmi... Nadam se da studentima, u pauzi predavanja, preko njih puštaju muzičke spotove... Zanimljivo je da više nema pepeljara, kojih je u moje vreme bilo na svakom ćošku. -Gde danas studenti tresu pepeo?, upitao sam naivno portira. -Nigde! Pušenje je zabranjeno., odgovorio mi je... E izem ti takav fakultet, pomislih...
        I u amfiteatru je bilo čudno. Novo ozvučenje, tabla - bela, a krede se (valjda) više ne koriste... Svašta! Nije ovim novim studentima lako...
        Kada smo napustili ovaj novi, pomalo sterilni "faks" (barem u nikotinsko - krečnjačkom smislu), zaputili smo se u restoran Shiraz gde je veselje moglo da počne. Da nije bilo tog neverovatnog okruženja u vidu bezbroj dragih lica koji samom svojom pojavom nose svest u slatka prostranstva prošlosti, verovatno bih ponešto i zamerio ovom skupu ("audio garnirung", barem). Ovako, sve je bilo fantastično i osećam da želim ponovo sve to... Dogovor je: -Opet za pet godina!, pa videćemo...

        A za kraj, naravno dramatika... Kada oko 2.30 izlazite iz Subotice, a prethodno (stimulisani pelinkovcem i Tuborg pivom) odustanete od plana zvanog "Držite me što dalje od volana", ne možete očekivati ništa dobro... Srećom, policajci koji su nas zaustavili i sa nevericom gledali u rezultate alko testa, imali su neku neverovatnu dozu razumevanja za naše (tj.moje) gluposti. Ko zna, možda i njihove misli lebde negde između plave uniforme i klupe...