To što sam promenio hardver, oduzelo mi je i ono malo vremena što sam ga imao. Znate kako to već ide... Odaberi, naruči, proveri, poveži... Presnimi, instaliraj, pokreni... Slatko, ali smarajuće iskustvo. Sve manje imam živaca za te stvari... A tek što me je tv kartica izmorila! Jedan kabel, pa drugi kabel, pa jedan softver, pa drugi softver, pa treći... Onda jedan kodek, pa drugi kodek, pa treći kodek, pa 155. ... Jedan format, pa drugi format... Grozno! Ustvari, najveći je problem u meni, jer sam manijak na kvadrat (manijak x manijak) koji uvek hoće samo maksimum...
         U novo (tehnološko) doba kročio sam samo jednom nogom. Druga za oslonac čeka pojavu ADSL-a, ali mi Kuljani uvek smo "deveta rupa na svirali" (kako to onomad reče naš premijer), pa ću se verovatno načekati... A baš bi mi trebala... jedna brza... veza... Više nego 'leba da jedem.

        Onda se (k'o za inat) na internetu pojavio album Dolores O'Riordan ("Are you listening?") i to dva meseca pre nego što će se zvanično naći u prodaji. Naravno, morao sam da ga "skinem". 5,5 godina apstinencije od njene muzike stvarno je bilo previše. Ima nekoliko baš finih stvari i mogu reći da sve zvuči mnogo bolje nego što sam to očekivao od nje u ovom trenutku. Ipak, ništa antologijski... Prvi singl biće "Ordinary day", a drugi "When we were young".

        Ponovo sam gledao Noleta... A tek sada što je dobro igrao! Da ne poverujete! Dečko je fenomen... Ali jedna druga stvar boli i vređa: -Odnos Jav(d)nog Servisa Srbije prema svojim gledaocima. Nijedan značajniji teniski meč naših igrača nisu prenosili! Ja sam ih sve gledao na Eurosportu 1 ili 2 i na Sport Klubu preko kablovske televizije, ali šta je sa ostalim gledaocima koji nemaju takve mogućnosti? Da nije TV Avale (ponekad) da li bi uopšte znali da postoje Nole, Jelena i Ana?