|
Alarm na mobilnom telefonu probudio nas je veoma rano. Kakav užasan osećaj! Činilo mi se da smo tek legli u krevet, a već smo morali da ga napustimo. Da nije bilo te jutarnje praške adrenalinske injekcije, verovatno bih se samo okrenuo na drugu stranu i nastavio da spavam do podne. Ovako, već posle doručka, krenuli smo u obilazak...
Stari deo grada - Hradčani, osvajao nas je svakom svojom građevinom. Osim obilaska raznih znamenitosti, prisustvovali smo i počasnoj smeni straže ispred Predsedničke palate. Vodič nam je ispričao kako je jedan naš pametnjaković (u nekoj od prethodnih grupa) zadirkivao stražara koji mora da stoji nepomično, pa ga čak i udario (ne bi li ga isprovocirao da se pomeri). Na kraju je uspeo u svojoj nameri. Stražar je podigao pušku i kundakom ga snažno udario po stomaku...
Katedrala Svetog Vita je građevina čija se lepota ne može opisati rečima, pa će izostati i moj pokušaj da to učinim. Šteta... Posle pauze koju smo iskoristili da se malo zagrejemo i popijemo čaj, malim ulicama lagano smo se kretali u pravcu čuvenog Karlovog mosta, koji je nastao još u XIV veku.
A na njemu, kao da je stalo vreme! Tih 500 metara hoda, uz društvo izuzetnih baroknih statua, podjednako raspoređenih i sa leve i sa desne strane, proizvodilo je u meni efekat vremenske mašine... Dok smo ga prelazili, ja definitivno nisam bio u 21. veku...
Inače, celokupan utisak toga dana bio je fenomenalan... Moje zdravlje - odlično, vreme - solidno, a grad - predivan!
Međutim, kraj uživanju nije se nazirao... Na redu je bio pravi festival hedonizma - krstarenje Vltavom uz ručak (švedski sto). Iako sam u početku bio skeptičan po pitanju kvaliteta hrane koji ćemo zateći, brzo sam promenio mišljenje... Sve što je završilo u mom stomaku bilo je preukusno. Ma fantastično! Došlo mi je da zaplačem od miline... Onda sam, po prvi put od kada smo bili u Češkoj, testirao upaljeno grlo sa
jednim lepim, svetlim, ali i hladnim pivom...
Posle svega ostalo je vremena i za šetnju, šoping i još koješta. Bili smo u nekom pank-rock kafiću, metrou, prodavnicama... Najzad sam disao punim plućima...
Usledio je povratak u hotel, pa večera, pa rezimiranje utisaka u baru-pivnici... Opet se odajem porocima, uživam... Kako su cene piva u Pragu smešne, lokal je bio prepun naših ljudi. Mala krigla - 14 kruna (42 dinara - manje od 0,5 evra), a velika tek nešto više. Raj na zemlji...
Naravno, zbog mog neracionalnog ponašanja, ponovo počinjem da se osećam loše i ubrzo odlazim na spavanje. Ali nije mi žao... Doživeo sam jedan pravi praški dan.
|
