O ovom periodu svog života (rođenje i rano detinjstvo), najmanje mogu da napišem... Spomenuću samo nešto od onoga što su mi pričali o tome kakva sam beba bio...
      Znači, rođen sam 04.09.1969. godine i mogu reći da mi je drago da sam bar 3 meseca "zakačio" lude šezdesete, jer mislim da su one bile, po mnogo čemu, revolucionarne i neponovljive. Takođe je značajno da sam rođen u Kuli, što danas nije baš izvodljivo, s obzirom da više nemamo porodilište (bruka i sramota). Zanimljivo je da od rođenja pa sve do danas živim u istom stanu. Zgrada je napravljena otprilike kada sam se i ja rodio...
      Naravno, bio sam dobra beba i moji roditelji su govorili da bi mogli othraniti 10 takvih... Nažalost, ipak su se zadovoljili (odn. morali zadovoljiti) jednim detetom... Ipak, imao sam i ja svojih "momenata"... Kada bih video autobus na ulici, naprosto bih poludeo. Nisam hteo da se smirim dok mi mama ili tata ne obećaju da će ga kupiti. Svaka šetnja je bila rizična, jer bih ja uvek napravio "šou" kada bih ga video. Ako bismo, slučajno, putovali autobusom - niko srećniji od mene ! Sa jedanaest meseci išao sam u Vrnjačku Banju (vidi sliku) i tokom celog puta nisam nijednom zaplakao!
      Prohodao sam sa godinu dana, na obližnjem stadionu, kada sam krenuo za jednom loptom koja je slučajno prošla pored mene...