Ah... detinjstvo... Divno i bezbrižno vreme! To je definitivno neponovljivo. Imao sam veliku sreću da sam ga proživeo 70-ih godina XX veka, u vreme ekonomskog blagostanja. Mnogo je predivnih uspomena ostalo vezano za taj period...
      Dok sam bio mlađi čuvala me je moja baba Nada, a kasnije sam ostajao sam kod kuće (dok su moji roditelji bili na poslu), sa ključem oko vrata...
      U zabavište sam krenuo sa 6 godina. To je bilo zabavište u sklopu fabrike "Kulski štofovi" (iako su moji radili u fabrici armatura "Istra"). Vaspitačica mi je bila Marija Petković. Od drugova i drugarica zapamtio sam: Vonić Draganu, Seničak Zlatka, Valihora Suzanu, Knežić Tatjanu, Stanković Nenada...
      Kao što rekoh, standard je u to vreme bio dobar, pa smo preko leta uvek išli negde na godišnji odmor (Vrnjačka Banja, Budva, Ulcinj, Meljine...) U proleće 1975. godine kupili smo Zastavu 101 (auto koji je, uz nešto promena, još uvek u funkciji !?). Tako se barem delimično ostvarila moja želja da imamo autobus... Pamtiću naše česte vožnje do Sombora, Novog Sada i Beograda (kod tatine tetke-Mice, vidi sliku!), kao i odlazak na more kolima te 1975.godine. Svratili smo usput malo do Sarajeva, a posetili smo i tetka Milevu u Dubrovniku.
     U komšiluku, oko zgrade, već sam imao mnogo drugara, ali o njima ću malo kasnije...