Srednja škola za mene je počela vrlo tužno... Moje društvo se raspalo, a ja, ne da nisam išao više u razred, nego čak ni u istu školu sa većinom od njih. Neki od mojih najboljih drugova (Zvonko, Darko, Peđa) ostali su na okupu u istom razredu... Po tadašnjim zakonima mi još uvek nismo bili stručno opredeljeni, nego smo išli u neku vrstu "produžene" osnovne škole, a struku smo birali tek u trećoj godini srednje. Prve dve godine prolaze uz moje konstantno nezadovoljstvo svim i svačim. Jednostavno, ni škola, ni profesori, ni društvo nije mi "leglo". Jedva sam dočekao da prođu te dve godine, pa da ja fino odem odatle...
          No usledila su nova iskušenja... Trebalo je odlučiti šta dalje. Ja sam se nekako opredelio za ekonomiju, ali nije se baš bilo jednostavno upisati u tu školu. Škola u Kuli upisivala je samo jedno odeljenje od 30 učenika, pa za mene nije bilo mesta, iako sam bio "odlikaš" 9 godina, a samo poslednju jak "vrlodobraš". Ustvari, kada bi se izuzele "veze i vezice", upisao bih se bez problema. Tada donosim odluku da se upišem u trgovačko odeljenje, jer je imalo prohodnost na ekonomski fakultet (bio sam odlučan u želji da studiram). Tako se moja srednjoškolska agonija nastavila, jer je trebalo odraditi te dve godine, iako nikakve ljubavi prema tom pozivu nisam imao, a ni afiniteta, odn. talenta.

          Ipak, sve je ispalo mnogo bolje nego što je izgledalo na početku... Školu sam sa lakoćom završio kao jedan od najboljih učenika. Društvo je bilo dobro (vidi sliku, ja sam onaj u beloj košulji), a spomenuo bih Gomilanović Zoricu iz Sivca, Tanju Latinović i Dušici Mlađenović iz Kule, Krnač Zvezdanu iz Savinog Sela. Posebna priča je nezaboravna praksa u trajanju od mesec dana u Kuparima kod Dubrovnika. Bio sam sa Fejsa Veronikom, Mučenski Jasminom, Nedeljković Violetom iz Kucure, Mitić Marinom iz Zmajeva...          
          To je ujedno bilo i vreme prvih izlazaka i svega ostalog što uz to ide. Sve je bilo potpuno drugačije od ovoga danas. Bilo je jedno jedino mesto za izlazak (diskoteka "Azzaro"), pa su svi bili zajedno, ... i stariji mlađi, ... i alkosi i trezvenjaci, ... i rokeri i narodnjaci. "Azzaro" je bio dobar za sve nas. Muzika je bila pop, rock, disco, ali nikako ne narodnjaci. Svi smo uživali, pijuckali, đuskali, "šmekali" sve do fajronta, a onda "pešaka" išli do kuće. Svi su bili zadovoljni i nisam čuo da je bilo ko kukao kako nema gde da izađe, iako je sve bilo pusto i mračno (sem bioskopa i već pomenute diskoteke).

          Na ovoj slici, nadam se, prepoznali ste mene, a tu su još i neki od mojih najboljhih drugova iz tog perioda: Žiroš Vladimir, Milorad Ivić i Darko Tomašević. Žile (Žiroš) je bio pokretač svih "akcija", a ja njegov najverniji sledbenik, Miki (Milorad) je (iako samo 3 godine mlađi od mene) u to vreme bio još klinac, pa se na njega nije moglo ozbiljno računati, a Darko je bio najdisciplinovaniji od nas, i vrlo retko sklon glupiranju... Svi smo mi zajedno od rođenja i još uvek živimo u istoj zgradi (više moranje, nego stvar izbora).