Posle završetka srednje škole, po tadašnjim zakonima, morao sam na jednogodišnje služenje vojne obaveze. Bio sam predzadnja generacija koja je služila u staroj Jugoslaviji. Znači sa Hrvatima, Slovencima, Bosancima, Albancima...
          Te 1988. godine nije baš bilo popularno služiti vojsku na Kosovu, pa su se svi trudili da, ako mogu, izbegnu taj "teren". Slovenija je tada bila teritorija br.2 po stepenu rizika (barem je stvorena takva "fama"). Ja sam priželjkivao da služim u nekom većem gradu, pa kako sam imao kakve- takve "vezice", pružena mi je mogućnost da biram između Niša i Podgorice (tada Titograd). Odlučio sam se za Niš, jer mi se činio bližim i većim, pa samim time i zanimljivijim gradom. Nisam pogrešio (iako bih danas sasvim sigurno izabrao Podgoricu), jer se Niš pokazao kao lep, zanimljiv i južnjački šarmantan. Pošto sam dobio rod (veza) i mesto služenja, sve je moglo da počne... Kako sam tog leta (1988.)uspeo da se upišem na Ekonomski fakultet u Subotici, dobio sam poziv da služim vojsku u septembru. Nikad nisam bio "napaljen" na vojsku, pa sam sve predstojeće obaveze prihvatio kao prinudu, koja se mora "pregrmeti"... Najpre sam bio u kasarni "Bubanjski heroji ". To je bilo "guštersko" vreme - vreme obuke. Priložena fotografija je iz tog perioda. Na njoj je neverovatan sastav (iz današnje perspektive), a tada sasvim normalan i O.K.

          Stoje: Daničić Borislav (Ključ-BiH), Krasnići Vahit (Kosovo), Mile (Kula-SCG), Selimić Rusminko (Stolac-BiH), Dodić Nenad (Prizren-Kosovo). Čuče: Šest Josip (CRO), Džudović Ljubiša (Peć-Kosovo), Popović Brane (Doboj-BiH), Andrejević Ranko (Mušutište-Kosovo).
          Drugi deo vojnog roka (od decembra 1988.) proveo sam u kasarni "Mija Stanimirović" na Komrenu - takođe u Nišu (bombardovana od strane NATO-a 1999. godine). Ceo vojni rok je ličio na mix obuke, izležavanja i dežurstava u komandi u gradu (takođe bombardovana od strane NATO-a) na telefonskim centralama (bio sam vezista-telefonista). Za svo to vreme samo sam dva puta bio kod kuće - redovno odsustvo (17 dana) i vikend (4 dana). Ipak, sve je nekako prošlo, a mene su čekala nova iskušenja - studije ekonomije u Subotici... Ali pre toga, spomenuo bih još nekoliko drugara iz vojske: Tomić Mate-Split, Aleksandrović Slobodan-Sarajevo, Lovrić Nenad-Crvenka, Tampolja Jovan-Knin...