|
Iskušenja...
Put
u Ameriku za mene je bio veliki doživljaj tako da i sada (8 godina
kasnije) osećam veliko zadovoljstvo što ću se baviti ovom temom.
Pokušaću da spasim od zaborava mnoga sećanja, pa ću u narednih nekoliko
nastavaka, prilično detaljno, pisati o svemu što je na mene ostavilo
bilo kakav utisak. Ovih dana sam se potrudio da na internetu pronađem
što više adekvatnih fotografija, koje će na pravi način ilustrovati
ono o čemu govorim. Sve što sam "skinuo" su mesta na kojima
sam zaista bio, ali bez pomoći net-a verovatno nikada nebih
imao to zabeleženo na ovaj način.
Posebno su zanimljive
okolnosti koje su prethodile ovom putovanju, pa ću svemu tome i
posvetiti, ovaj, prvi deo priče...
Negde u proleće
1996.god. brat i snaja koji su u to vreme živeli u Las Vegasu, pozivaju
me u posetu. Naravno, pošto mi tetka živi u Čikagu, i odlazak do
nje bio je izvestan. U to vreme ja sam završavao ekonomiju. Tačnije,
bio mi je ostao još samo diplomski rad, koji sam planirao za leto.
Vreme posle diplomskog trebalo je da bude samo moje... Prvi put
nakon 16 godina škole... Naravno, u životu ništa ne ide predviđenim
tokom tako da su i moji planovi prošli kroz mnogobrojna iskušenja.
Najveći šok doživeo
sam u mesecu maju, kada je poštar doneo poziv za "rezervu".
Tada sam mislio da je vreme vojski i ratova za nama, jer je već
6 meseci bio mir u Bosni. Međutim, bio sam u velikoj zabludi...
To što sam imao neke veoma važne planove u životu "drugove"
nije zanimalo. U pozivu je čak stajalo da na mene računaju naredna
tri meseca ! Neverovatno ! Iako sam veoma staložen, te budalaštine
su me veoma razljutile. Ne verujem da sam ikada ranije, a ni posle
toga, bio toliko ljut. Ne uplašen, nego ljut ! Morao sam, tih dana,
da donesem mudru odluku. Naravno, odlučujem da se posvetim samo
svojim planovima i svom životu... Nastavljam da pripremam diplomski
rad, a krajem juna i definitivno završavam "faks" odbranom
istog...
Ali iskušenjima
nije bilo kraja... Prvi poziv za posao usledio je veoma brzo. Industriji
građevinskog materijala "Jedinstvo" Crvenka trebao je
finansijski direktor, pa su oni "naciljali" baš mene...
Zvao me je izvesni gospodin Jovanović... Dobro sam sve odvagnuo
i odlučio da se ne pojavim na razgovoru, već da nastavim sa "poslovima"
oko dobijanja američke vize. Srećom, sve se dobro završilo i turistička
viza se ubrzo našla u mom pasošu (što nije bilo nimalo lako tih
godina).
A onda je jednog
dana zazvonio telefon... Ponuđeno mi je da se javim na razgovor
oko dobijanja posla u ekspozituri Karić banke, koja je trebala da
se otvori u Kuli ! Ustvari, KB je već postojala u Kuli nešto ranije,
pa je bila zatvorena. Ovo je trebao da bude njihov novi početak.
Odlazim u Beograd i u zgradi BK Instituta (tada SIV III) obavljamo
(nas nekoliko Kuljana) razgovor sa Sonjom Cagronov, direktorom Centra
za upravljanje ljudskim resursima. Kasnije sam shvatio da je "riba"
opasna "zverka", jer je dogurala i do Vlade Srbije. Rezultati
razgovora su bili pozitivni i dobio sam posao ! Čak im nije ni smetalo
to što sam se spremao na put, jer je bilo još dosta posla oko otvaranja
ekspoziture. Bio sam veoma zadovoljan i sve češće sam zamišljao
gomilu Bogoljubovih novčanica kako prelaze u moje džepove...
Zahvaljujući svemu
što se zbivalo, 16. septembar (dan polaska) došao je veoma brzo...
|
