|
Ovo je priča o jednom
od najlepših perioda u mom životu. Priča o detinjstvu, proživljenom
u blagodetima sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka (uh,
ovo zvuči jezivo). Nije bilo bezbroj tv kanala, kompjutera, video
igrica, mobilnih telefona... Ništa od toga, a vremena u izobilju...
Šta smo radili, jesmo li umirali od dosade, sigurno se pitate, dragi
moji mladi prijatelji... Definitivno NE ! Imali smo mnogo više prostora
za bavljenje raznim stvarima koje su danas deci uskraćene ? Jedna
od njih su i stripovi.
Njihova popularnost
bila je ogromna. Na kioscima se moglo naći bezbroj izdanja koja
su, bez problema, godinama izlazila. Stripove su voleli  svi
- deca, omladina, pa i oni malo stariji. Svako bi sebi nalazio "junake
po meri" i uživao u njihovim avanturama gde god bi našao malo
vremena: u kući, školi, autobusu, parku...
Ja sam u njima počeo
da uživam negde u predškolskom periodu ("Mikijev zabavnik",
"Mikijev almanah", "Popaj", "Tom &
Jerry"...) Cena im je bila prihvatljiva i uvek sam mogao da
nakupim par "gvozdenjaka" za njihovu kupovinu... Kolekcija
je svakim danom postajala sve veća, naročito kada su u moj svet
ušli junaci nezaboravne "ZLATNE SERIJE" i "LUNOV
MAGNUS STRIPA". Njihova izdanja bila su najpopularnija, a Blek
Stena, Kit Teler, Zagor, Teks Viler, Ken Parker, Kapetan Miki, Komandant
Mark, Karabina Slim i ostali, s pravom su imali status super heroja.
Kada bismo pročitali
drage nam sveščice, redovno smo pristupali njihovoj razmeni. Tu
se, kod nas dece, još u najranijem uzrastu razvijao osećaj za trgovinu.
Pocepani ili stripovi bez naslovne strane nisu imali dobru prođu
na tržištu, a ni svi junaci nisu bili jednako cenjeni... Mi smo
se najčešće menjali na stepeništu naše zgrade i tih dana često se
mogao čuti dečiji glas koji ponavlja samo jednu reč: "Čit'o,
čit'o, čit'o, čit'o...", dajući time domaćinu do znanja da
baš i nema neku ekskluzivnu ponudu...
A u ponudi, tih
godina, često su bili i "Politikin zabavnik", "Denis",
"Stripoteka", "Biser strip", "Eks almanah",
"Strip zabavnik", "Alan Ford", "Družina
od vješala", "Tarzan", "Marti Misterija"...
Biznis je cvetao, mi deca bili smo zadovoljni, izdavači još više...
Jedino su roditelji smatrali da postoje i pametnije stvari kojima
bi trebali da se bavimo... Možda su i bili u pravu, ali šta reći
za današnju preokupaciju dece (ko je koga "opalio", ko
ima veće silikone, koja je droga "in"...). Svaki komentar
je suvišan...
Posebno mesto zauzima
legendarni "Alan Ford", naročito dok su ga radili originalni
autori Max & Bunker. Likovi su savršeni, a njihove dijaloge
ljudi i danas rado citiraju. U sve to se uklopio i odličan hrvatski
prevod Nenada Brixyja bez koga "to nebi bilo to". Mislim
da je to jedini strip koji bih mogao i danas da čitam...
Ipak, ni ja nisam
očekivao da će cela euforija tako brzo da splasne. Sa 11-12 godina
bio sam veliki fan stripova, a već sa 13-14 sve mi je postalo nekako
manje zanimljivo. Postao sam isuviše namćorast. Priče su mi bile
"već
viđene", crtež kao da je bivao sve lošiji, kvalitet papira
i štampe se srozavao, a sveščice su postajale sve tanje i tanje...
Jednom rečju prerastao sam sve to...
Sigurno vas zanima
šta je bilo sa mojom kolekcijom "romana" (kako smo ih
mi tada zvali) i čuvam li ih još... Moram vas razočarati - ne posedujem
više ni jedan ! Sve sam ih ili podelio ili ostavio pored kontejnera
u blizini zgrade... Dobro, priznajem... neke sam trampio za "Start"
i "Zum Reporter" koji su iznenada počeli da kruže među
mojim drugovima. Pubertet je nametao nova interesovanja...
|
