|
Ovo
nisam mogao da preskočim, jer se radi o veoma burnom periodu i,
za mene, na neki način, prelomnom. Doživeo sam samo dno, kao i većina
ljudi ovde...
Bio je to
period za koji niko od nas nije mogao da zamisli da će ikada doživeti.
Ni krivi, ni dužni (ovde ne ubrajam političare) bili smo izloženi
tromesečnom, svakodnevnom žestokom bombardovanju, čije posledice
će osećati i naredne generacije još dugo. Iako je vlast u našoj
zemlji bila sve, osim racionalna, iako je odgovorna za rat i zločine,
ono što je uradio  NATO
ne može se ničime opravdati. Oni su stali rame uz rame sa našim
"vođom" i pokazali da se ne razlikuju mnogo (uostalom
i držali su ga na našoj grbači dokle god im je odgovarao).
O bombardovanju
sam saznao sa Hrvatske televizije. Gledao sam direktan prenos, dok
je na našim TV stanicama bila muzika... Uskoro su odjeknule eksplozije,
a da se prethodno nijedna sirena za vazdušnu opasnost nije oglasila
!!!
Kao i većina muških
u to vreme bio sam mobilisan. Bili smo u Bačkoj Topoli, a malo kasnije
u Orahovu. Na slici me vidite u akciji "Ribom protiv bombardovanja".
Da, da dobro ste čuli. U to vreme bile su u modi razne besmislene
akcije, npr. "Pesmom protiv bombardovanja" ili "Košarkom
protiv bombardovanja"... Poveden tim "mudrim" idejama
i ja sam sproveo svoj protest. Sa osmehom na usnama pokazujem agresoru
da imamo dovoljno hrane i da nam ništa ne mogu!
Inače, u
prvom naletu bombardovanja NATO "prijatelji" gađali su
i našu Kulu, takođe i zadnjeg dana. Dok još nisam bio mobilisan,
mogao sam da pratim neverovatne promene koje su se dešavale u našim
životima. Čim padne mrak na ulici bi zavladala tišina... Posle 20
časova, jedino je policija bila napolju. Svi bi sedeli u svojim
kućama i čekali bombe... Nisam verovao da nigde neće biti ljudi,
pa sam prvih dana šetao po centru nebih li se sreo sa bilo kime,
ali samo bih se još više razočarao. Bila je to Kula kakvu ne pamtim
i kakvu više nikada nebih želeo da vidim. Zvao sam društvo kod mene
u stan, ali i to je bilo bezveze. Zvuk sirena činio je svoje.
Ipak, život
piše romane... Za vreme tog ludila desila se jedna veza, koja je
par godina kasnije prerasla u brak... Samo jedan je život, samo
jednom budeš mlad... Tu nema puno filozofije... Najgore godine u
ovoj sredini, u ovom društvu, ujedno su bile i moje najbolje...
Samo jednom su bile 90-te...
|
