|
Još dok sam bio
dete, primetio sam veoma čudnu pojavu kod odraslih. Čim bi se skupili
u broju većem od dvoje ili troje, posezali bi za malim čašama iz
vitrine. U njih bi sipali razna, raznobojna pića, i već posle ispijanja
nekoliko takvih čašica raspoloženje bi im se naglo popravljalo...
Postajali bi sve glasniji, crveniji, ali i nerazumljiviji... Ništa
mi tada nije bilo jasno, međutim, zarekao sam se da ću (kada porastem)
detaljno proučiti tu neobičnu pojavu...
I pošto držim do
svojih obećanja, morao sam da počnem sa "alkoholnim" eksperimentima.
Bilo je to vreme srednje škole i prvih izlazaka u  grad.
Aktuelna je bila, sada već legendarna, diskoteka"Azzaro"...
Kako su tamo vladali prevelika gužva, buka i dim, bio sam prinuđen
da počnem sa "dopingom"...
Kao korisniku nevelikog
roditeljskog džeparca, više su mi odgovarale "drink" seanse
u "solo režiji", nego po scenariju lokalnih ugostitelja...
Znači, pravac samoposluga ! U to vreme nije postojao dragstor, tj.
mogućnost beskrajnog alkoholisanja u neograničenim količinama, već
su se sve prodavnice zatvarale oko 19h. To je značilo da sve nabavke
treba "odraditi" ranije, a piće skloniti na sigurno mesto
sve do vremena izlaska... Pilo se u školskom dvorištu, parku, na
stadionu, pored kanala... Svako mesto bilo je pravo...
Ipak, izdvojio bih
jedan ritual iz najranije "alko faze"... Moj drug i ja
 svakog
vikenda "naoružali" bismo se sa pola litre, tada popularnog,
Badelovog (Prima) konjaka. Pili bismo ga od stana do "Azzara"
i (kao po pravilu) ispražnjenu flašu bacali bismo u kanal. Hmmm...
ako ikada počnu sa čišćenjem istog, pronaćiće tamo finu kolekciju
boca...
Sa konjaka i (donekle)
vina, posle par godina prelazim na pivo, koje sam isuviše dugo ignorisao...
Ubrzo se rodila ljubav na prvi pogled. Malo po malo, pivo je zauzelo
centralno mesto na imaginarnoj listi mojih omiljenih alkoholnih
pića... Pio sam ga i danju i noću, i zimi i leti, u trenucima sreće,
ali i u momentima depresije... Našli smo se...
Mnogo je bilo zanimljivih
situacija u prošlosti a da imaju veze sa alkoholom. Mnogo anegdota...
Meni lično, posebno zadovoljstvo činilo mi je da pijem zajedno sa
pripadnicama suprotnog pola. One su unosile puno šarma u sve to...
Ipak, moram da primetim da su nekada devojke mnogo manje pile nego
danas. Stvarno... Ranije su većinom naručivale sok, što sada nije
baš slučaj... Izlazio sam do pre par godina i imao sam priliku da
upoznam neke od "predstavnica" nove generacije žena. Iznenadile
su me...
A sada jedno zanimljivo
zapažanje koje želim da podelim sa vama: -Uživanje u alkoholu
mnogo je veće u mladosti, nego u zrelom dobu ! Sa godinama
nestaju entuzijazam, neizvesnost i rizik... Nestaje radost... To
vam je kao sa filmom koji gledate peti put... Šteta !
I za kraj jedno
malo objašnjenje. Tekst koji ste upravo pročitali, nije ispovest
lečenog alkoholičara koji se sa setom priseća "mokrih"
dana, a nije ni "Oda alkoholu"... Ovo je iskrena priča
osobe koja bi istim žarom pisala i o "Eurokremu", tortilji
ili punom tanjiru pasulja... Ovo je sećanje jednog hedoniste...
|
