Letnja julska noć... Sparina je udarila, i nas nekoliko parova odlučismo da odemo u neku poslastičarnicu za koju smo čuli da ima i bilijarski sto. Nikad nisam igrala tu vrstu sporta, pa se poradovah. Bilo je to mesto u crnogorskom kraju. Poslastičarnica napred, a otpozadi neka kafanska atmosfera sa velikim bilijarskim stolom i neverovatno mekanom zelenom čojom, koja je lagano upijala lopte. Nije bilo nikoga, a i bilo je već kasno.
Rat je uveliko vladao našim prostorima, a ovaj bilijarski sto je stojao tu kao da ga se baš ništa nije doticalo. Počeli smo igru i bilo je zanimljivo, mada je u pozadini treštala neka polumuslimansko-turska muzika sa Šemsom kao vodećom. Nervirala me je i dekocentrisala, a onda se promeni i poče Džej. Nije bio loš...
Taman zapeva ono:
Šta da kažem ocu kad me pita
gde sam, s kim sam,
kako sam, šta da radim?
Šta da kažem, šta da kažem sad,
a da ga ne rastužim,
da mu bol ne pričinim?
Šta da kažem majci sto me nema?
Šta da kažem, šta da slažem sad,
a da je ne rastužim?
Nedelja i svi ste tu,
sve podseća na sreću.
Nedelja al' više vas
ja zagrliti neću... |
Hm... nije loš ovaj Džej. Prija... Odjednom, onu tišinu poremeti nekakva gužva i vika. Upadoše desetak poznatih kulskih mangupa... Nisam htela da ih pogledam... Samo sam krajičkom oka opazila da je u sredini te njihove grupe neka ženska u beloj bluzi. Učinilo mi se kao da joj nije dobro i dvojica je odvedoše u WC, ali opazih da je to bio muški WC. Bi mi to malo čudno... Ubrzo začuh neko plakanje i viku one dvojice. Pogledah u moje društvo i oni su se kao uznemirili...
Pođoh da vidim šta je i da sa njom odem u ženski WC, kad ugledah njeno podbulo lice, okrvavljenu belu bluzu i nemoćan pogled. Oni su je tukli... Zavrte mi se nešto u glavi, počeše usne da mi drhte... Pogledah onog visokog Peru i upitah ga: - Šta to radite? -Ništa, bijemo kurvu, odgovorio mi je...
Okrenuh se onom mom društvu i zamolih ih za pomoć. Niko se nije pomerio, nego nastaviše da kotrljaju kugle po zelenoj mekanoj čoji. Priđoh devojci da joj pomognem, a Pera me odgurnu: -Ne mešaj se! Mene su skoro svi znali zbog starijeg brata i poštovali su me... Još jednom pokušah da priđem onoj devojci, a onda Pera poče da se dere: -Šta je braniš? Ta kurva iz obližnjeg sela je razbila Zoki glavu pivskom flašom. Sada ima da plati...
Muka me spopade. Došlo mi da povraćam, a oni je pljusnuše par puta hladnom vodom i onako podbulog lica izvedoše iz poslastičarnice. Nisam tada čula ni Džeja, niti mi je onaj bilijarski sto bio više zanimljiv. Istrčah za njima... Već su upalili automobile i nestali u toploj julskoj noći. Spustih glavu, suze su mi curile niz obraze više od nemoći, nego od tuge. Mesec je sijao naporno i poželih da ga prekrije neki oblak.
Rat je uveliko harao našim prostorima...
|
