Kad spusti se noć,
I svud bude mrak,
I nebom kad munje počnu da vezu,
A nadmeni grom da plaši sve redom,
Ja ću se, uvek, setiti tebe,
I sebe na klupi, i vatre nad nama,
I stiska tvog silnog,
Što strah ga tad stvori.
Ja ću se, uvek, setiti tebe,
I usne na usni,
U ruci mi ruke.